Analogno živim, digitalno radim!

Šta se dogodi kada ti je stari telefon na izdisaju, a do novog moraš da pričekaš mesec dana do isteka ugovora?

Šta se dogodi kada sebi dozvoliš internet detoksikaciju, pa ne budeš u toku i nisi obavešten?

Šta se dogodi kada u toku posta, radi pričešća, odlučiš da se distanciraš od ,,surfovanja” koliko i od prejedanja, ogovaranja i ogrešenja?

Šta se dogodi kada te zdravstvene ili životne situacije primoraju da ti virtuelni život bude sporedan?

• Tada si na prinudnom ili dobrovoljnom odmoru od interneta.
• Tada shvatiš na koga si ti zaboravio, a ko se tebe ne seća.
• Tada proslaviš rođendan pevajući i grleći se, umesto kuckajući.
• Tada uživaš u trenutku, umesto da ga loviš.
• Tada shvatiš da svet neće propasti bez tvojih objava.
• Postane ti jasno da u internet džungli ne moraš i ti da se zagubiš.
• Spoznaš da nisi dužan biti onlajn svakog momenta.
• Shvatiš da tvoj posao neće propasti ako ga ne promovišeš danonoćno.
• Podsetiš se da DIGITALNO radiš, A ANALOGNO živiš!

Koristiš svaku provokaciju života da udahneš duboko, zadržiš loptu u svojim rukama, sačekaš svojih pet minuta, šutneš trojku sa pola terena poput Saše Đorđevića i pobediš kao što je nekada Jugoslavija –

neočekivano,

kad se niko ne nada,

kao ludi autsajder u kome vri krv pobednika,

jer ti se može kad ti se hoće,

jer si ti tako i tada rešio,

jer te baš briga za zvižduke sa tribina kada je u tebi samom mir…