MISLITE O TOME,  PISAC IZ PRIKRAJKA,  PISANJE

Iskonski strahovi: Priča koju je ispripovedao život

Autobuska stajališta su važna odredišta u mom životu. S obzirom na to da nisam vozač, autobusima putujem još od đačkih dana.

Bezbroj iskustava, mnogo sklopljenih poznanstava i neverovatnih scena za pamćenje – to su rezultati mog dugogodišnjeg putničkog staža. Ko nije putovao čuvenim 581, ne zna šta je avantura!

Iz tih iskustava, poznanstava i scena, nastale su mnoge moje priče. Putovanja su za mene oduvek bila izvor nepresušne inspiracije.

Ipak, neke od doživljenih ,,priča sa autobuske stanice” me, zaista, i posle toliko godina, mogu poremetiti, dotaći i navesti na razmišljanje. Ovo je jedna od njih – nazvala sam je Iskonski strahovi.

Iskonski strahovi

On, koga ne poznajem, ali ga u svojoj mašti živo dočaravam, traži iskrenu i časnu ženu da sa njom provede neku godinu staračkog života.

Zauzvrat joj nudi svoju legalizovanu kuću i penziju.

Unapred zahvaljuje lepšem polu na razumevanju.

Potreba za drugim bićem vrišti sa ovog natpisa.

Nekima je, vidim, smešno. U meni ovaj natpis budi sasvim drugačije emocije. Osim emocija, budi i neke iskonske strahove.

Natpis vrišti i postavlja pitanja:

  • Zašto je iko sam?
  • Da li je to zaslužio ili ga je sticaj okolnosti osudio na samoću?
  • Da li je njegova samoća posledica pogrešnih odluka?
  • Zašto mu ona toliko teško pada?
  • Koliko li je teško počinjati od nule u starosti?
  • Da li se može graditi bliskost tamo gde se ona uslovljava kućom i penzijom?
  • Šta zaista znači deliti sa nekim dane i provoditi godine?
  • Koliko li je hrabrosti potrebno da oglasiš na sva zvona svoju samoću?
  • Zašto je usamljen čovek toliko obeležen?
  • Da li i nekog od nas očekuje slično?

Ne mogu prestati da se pitam. Ne prestajem da mislim na iskonski strah od samoće, koji je pravo sa autobuskog stajališta ušetao u moje misli i uzburkao ih kao život posle ljubavi, kao more posle bure, kao javnost posle afere.

Sada nepogrešivo znam – Crnjanski je bio tako prokleto u pravu – svi smo mi povezani nevidljivim nitima i delimo iste iskonske strahove.

Lična arhiva

P.S. Pošto nas je već ispreplitao ,,komedijant slučaj”, onda ti iz sve snage, nepoznati usamljeni deko, držim pesnice da nađeš ono za čim tragaš!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *