Prof. dr Zoran Živković: ,,Nisam rekao poslednju proznu reč”

Da bi uradio intervju sa PISCEM Zoranom Živkovićem, pre toga je neophodno da prođeš test PROFESORA Zorana Živkovića.

Osnovni uslov je da si pročitao barem jedno njegovo delo.

Zatim, da si se dobro pripremio za intervju – da vladaš činjenicama, poznaješ bibliografiju, da su tvoja pitanja suvisla, a pristup profesionalan.

Potom, profesor će ti svesrdno skrenuti pažnju na detalje i uputiće te na izvore pomoću kojih bi tvoja pitanja mogla biti preciznija. Navešće te da ih dorađuješ, konkretizuješ i dodatno promisliš o njima. Izvući će iz tebe ono najbolje.

I pored opsežnih priprema, nakon profesorovih odgovora, učiniće ti se da tvoja pitanja nisu dovoljno pronicljiva i da si mogao mnogo bolje. Ustuknućeš pred znanjem i iskustvom.

Naposletku, shvatićeš da umesto reči, koliko god one bile mudre, progovaraju dela.

A ko bi o postignućima iskazanim rečima i o uspesima na polju književnosti mogao govoriti kompetentnije od prof. dr Zorana Živkovića?

Zoran Živković – najprevođeniji savremeni srpski pisac

Iako intervju kao forma ne nudi dovoljno prostora da se pobroje sva književna dostignuća Zorana Živkovića, ona najistaknutija svedoče o plodnoj i uspešnoj karijeri:

• Zoran Živković je najprevođeniji savremeni srpski pisac – njegove knjige su prevedene na 20 jezika u 23 zemlje. Do sada je objavio 22 prozna dela i 8 monografija u 200 izdanja – 87 u Srbiji i 113 u inostranstvu. Prevodi njegovih knjiga stigli su čak i do Saudijske Arabije gde se retko pojavljuju srpske knjige.
• Prvi put u istoriji srpske književnosti je jedan američki izdavač, Kadmus pres, objavio sabrana dela nekog našeg autora. Američki komplet sabranih dela Zorana Živkovića sadrži ukupno 32 toma.
• Živkovićeva sabrana dela su se pojavila i na srpskom jeziku, u izdanju Zavoda za udžbenike, u 11 tomova.
• Zoran Živković je dobitnik dve domaće književne nagrade ,,Miloš Crnjanski” 1994. i ,,Isidora Sekulić” 2007. godine, kao i dve strane ,,Svetske nagrade za fantastiku” 2003. i ,,Stefan Mitrov Ljubiša” 2007. godine.
• Evropsko društvo za naučnu fantastiku ( ESFS) proglasilo ga je ,,velemajstorem SF žanra”.
• Njegov kratki roman ,,Biblioteka” je najprevođenija srpska knjiga na početku 21. veka. Upravo je roman ,,Biblioteka” ovenčan Svetskom nagradom za fantastiku, u Portugaliji je uvršten u srednjoškolsku lektiru, dok ga je portugalska vlada preporučila u okviru projekta podrške čitanju.
• Knjige Zorana Živkovića su dobile i odlične prikaze u više od 500 vodećih svetskih dnevnih novina, časopisa i književnih portala – u ,,Njujork tajmsu”, ,,Vašington postu”, ,,Njujorkeru”, ,,Gardijanu”, ,,Frankfurter alemajne cajtungu”, ,,Mondu”, ,,Korijere dela sera” i mnogim drugim.
• Ugledni američki časopis ,,Svetska književnost danas” ( ,,World literature Today”) objavio je temat posvećen prozi Zorana Živkovića.
• Takođe, njegova prozna dela su predmet izučavanja na američkim univerzitetima.
• O stvaralaštvu Zorana Živkovića je profesorka Ljiljana Pešikan Ljuštanović objavila monografiju ,,Zatočnik pete sile”.
• Njegov opus je i predmet proučavanja jednog doktorata.
• Priče su mu pretočene u radio-drame koje je emitovao Bi-Bi-Si, kao i u serije, dugometražne i kratkometražne filmove.
• Do nedavnog penzionisanja, prof. dr Zoran Živković je predavao kreativno pisanje na Filološkom fakultetu.

Čitanje je kao zaljubljivanje

TVOJ MAGAZIN: Dosegli ste spisateljske visine o kojima pisci mogu samo da sanjaju. Sumirajući Vašu karijeru, neminovno je da se koristimo superlativima. Svojim delima, prevedenim na dvadeset jezika, postali se svojevrsni ambasador srpske književnosti. Da ste, kojim slučajem sportista, bili biste, zasigurno, svetski poznati as kome se klanjaju i koga obožavaju. Da ste, pak, pisac u nekoj drugoj zemlji, za svoje zasluge biste primili orden ili postali počasni građanin. Ipak, Vi ste pisac u Srbiji – zemlji koja se svojih zaslužnih književnika tek posthumno seti. Zašto je pisanje u Srbiji skrajnuta profesija? Da li su profit i nečitanje položaj pisca učinili nepopravljivim? Može li se išta učiniti po tom pitanju?

Položaj pisanja u Srbiji saobrazan je položaju čitanja u Srbiji. Prozna dela čita tek nešto više od tri odsto ukupne populacije. Ostale malo zanima ili uopšte ne zanima umetnost proze, te otuda slaba osvetljenost književnosti na javnoj sceni. Nije u ovom pogledu Srbija izuzetak. I u drugim zemljama otprilike je isti postotak onih koji čitaju, odnosno ne čitaju. Takva su vremena na globalnoj sceni.

Stvar je, međutim, u igri velikih i malih brojeva. Tri i po odsto ukupne populacije u Srbiji iznosi oko 250.000, a u SAD više od deset miliona.

S tržištem od deset miliona mogućih kupaca pisanje nipošto nije ,,skrajnuta profesija”, dok u zemlji u kojoj prosečni tiraž knjiga iznosi oko 500 primeraka, kao što je to u Srbiji, pisanje uopšte nije profesija.

Što se mene tiče, da bih, kako kažete, dobio orden ili postao počasni građanin, oni koji dodeljuju ordenje i proglašavaju počasne građane morali bi da pročitaju bar jednu moju knjigu. To je minimalan uslov koji, nažalost, nikada nije bio ispunjen. Još nijedan srpski političar nije pročitao neku moju knjigu. (Grešim dušu: ipak jeste jedan…) Bojim se da se po ovom pitanju ništa ne može preduzeti.

Čitanje je kao i zaljubljivanje. Ne možete nikoga naterati da se zaljubi. Ne možete nikoga naterati da zavoli knjigu. I jedno i drugo mora da se dogodi samo od sebe. Tu sila ne pomaže…

Još se nije rodio pisac koji bi se baš svima dopao

TVOJ MAGAZIN: Čitaoci do kojih su doprle vaše knjige nemaju nikakvu dilemu – one su, zaista, nešto posebno. Ipak, sa druge strane, domaći književni establišment na Vas gleda sa podozrenjem. Ovdašnji književni kritičari ne prate Vaš rad ili ga, rutinski, svrstavaju u kategoriju naučne fantastike, koju ne pišete, već ste se davno bavili njenim proučavanjem – magistrirali ste i doktorirali na temama iz ovog žanra, napisali niz knjiga i „Enciklopediju“ o njemu. Osim što Vas pogrešno klasifikuju, oni Vam zameraju perfekcionizam, intelektualnost, pisanje bez emocija, bez upotrebe istorije i lokaliteta. Vašu prozu doživljavaju kao „previše englesku“ i ne svrstavaju je u srpsku književnost. Čime ste se „zamerili“ onima koji odlučuju ko je ko na srpskoj književnoj sceni? Da li smo na pravom tragu ako kažemo da se uzrok krije u Vašem neuklapanju u ustaljene književne šablone i interesne grupe?

Moram da vas ispravim. Slaba recepcija moje proze u Srbiji jedna je u nizu zabluda koje se pronose o meni. Naprotiv, o mojoj prozi ovde je pisano veoma obimno i gotovo bez izuzetka veoma pohvalno. A pisala su najuglednija imena srpske književne scene.

Koji se još, među živim srpskim piscima, može podičiti time da su njegova dela prikazivali takvi stručnjaci za književnost kao što su Nikola Milošević, Dragan Stojanović, Aleksandar Jerkov, Sava Damjanov, Zorica Bećanović-Nikolić, Slobodan Vladušić, Tihomir Brajović… da ne nabrajam dalje.

Koliko je srpskih pisaca još za života videlo objavljenu knjigu o svojoj prozi? O mojoj prozi sjajnu je studiju, Zatočnik pete sile, napisala profesorka Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Ukupan obim onoga šta je o mojim knjigama izvorno objavljeno na srpskom iznosi oko 1.077.000 slovnih znakova, odnosno oko 600 strana. Uporedite to s obimom prikaza koje je dobio bilo koji moj savremenik među srpskim autorima – i iznenadićete se…

Uz to, gotovo da me niko od kritičara koji su se oglašavali o mojoj prozi nije dovodio u vezu s naučnom fantastikom. Nije ni bilo razloga za to. Oni su pročitali moje knjige. Kao SF pisca vide me jedino oni koji od mene baš ništa nisu pročitali.

Slično stoji i s tobožnjim zamerkama na račun moje proze koje ste pobrojali: ,,perfekcionizam, intelektualnost, pisanje bez emocija, bez upotrebe istorije i lokaliteta”. Ništa od toga nećete naći u tekstovima ozbiljnih izučavalaca književnosti, zato što je književno nebitno. To su gluposti koje možete pročitati samo na diletantskim forumima i blogovima.

Naravno, moja proza ne može se dopasti svima. Još se nije rodio pisac koji bi se baš svima dopao.

Među kanonizatorima srpske književnosti ima, neizbežno, i onih koji ne gledaju blagonaklono na moju prozu. Njihov stav bespogovorno je legitiman pod uslovom da je proistekao iz čitanja mojih knjiga. Nevolja je jedino ako im nisam po volji, a baš ništa od mene nisu pročitali…

Nisam rekao poslednju proznu reč

TVOJ MAGAZIN: Sa Vašim stvaralaštvom se najbolje možemo upoznati, osim kroz iščitavanje dela, putem mnogobrojnih prikaza koje su o njima napisali strani kritičari. Bilo ih je gotovo pet stotina u vodećim stranim listovima i portalima. Neopterećeni predrasudama, strani kritičari Vaš rad ne kategorizuju prisilno i po svaku cenu, već ga vrednuju prema njegovim suštinskim kvalitetima. Da li su Vam njihova priznanja dovoljna satisfakcija za sve ono što Vam je uskraćeno u Srbiji?

Nije mi ništa uskraćeno u Srbiji.

Nisam dobio Ninovu nagradu? Ne možemo svi da je dobijemo. Dela onih koji su je dobili bila su bolja od mojih. Uostalom, još mogu da je dobijem. Nisam rekao poslednju proznu reč. A i ako je ne dobijem, neće biti smak sveta.

Što se inostranstva tiče, sasvim je prirodno što ukupno ima mnogo više prikaza mojih knjiga na stranim jezicima nego na srpskom.

Inostranstvo je mnogo veće od Srbije, a knjige su mi se do danas, 12. juna 2020, pojavile na 20 jezika, u 23 zemlje, u 112 izdanja.

O nekim od tih stranih prikaza, naročito o onim koji su se pojavili u najvećim svetskim glasilima, moglo je možda ovde da bude više pomena. No, to što nije – nije posledica nekakve urote protiv mene već nedovoljne obaveštenosti onih koji uređuju kulturne rubrike u domaćim medijima.

Nova vrsta fantastike primerena 21. veku

TVOJ MAGAZIN: Iako se Vaša proza odupire kategorizaciji, ukoliko bismo morali da je svrstavamo, mogli bismo je kvalifikovati kao novu vrstu fantastike primerenu 21. veku. Osim Vas, ovaj neformalni pokret su svojim delima najavili Murakami i Išiguro. Za sada je nežanrovska proza koju stvarate neimenovana. Kojim nazivom biste je Vi bliže odredili?

Moja proza, odnosno onaj njen deo koji nije realistički, jeste u osnovi nova vrsta fantastike koja dolazi na mesto dva velika fantastička pokreta iz 20. veka: magijskog realizam i naučne fantastike.

Nije na meni da je bliže određujem; učiniće to već oni koji se bave izučavanjem savremene književnosti.

Moje je da pokušam da napišem još neku knjigu te vrste.

Ovo ,,pokušam” stoga što se mora uzeti u obzir da razgovarate s građaninom koji je već duboko zašao u sedamdeset drugu, a u tom dobu više nema dugoročnih planova. Preostali su samo pokušaji u trci s vremenom koje nam je preostalo…

Ja sam pre svega i iznad svega srpski pisac

TVOJ MAGAZIN: Kao razlog uspeha vaših knjiga se navodi univerzalnost vaše proze u kojoj nema lokalizama. Čitaoci iz raznih delova sveta nemaju problema da se poistovete sa vašim bezimenim protagonistima koji žive u bezimenim gradovima. Ponosno sebe nazivate kosmopolitskim piscem. Možete li sa istim ponosom sebe nazvati i srpskim piscem?

Koliko se sećam, nikada nisam za sebe rekao da sam ,,kosmopolitski pisac”. Ja sam pre svega i iznad svega srpski pisac. Srpski pisac koji se, doduše, bavi temama koje su nešto univerzalnije od lokalnih srpskih, ali zbog toga nimalo manje srpski pisac.

A i koji bi to autoritet mogao da propiše kojim se temama imaju baviti srpski pisci?

,,Izmirenje erosa i tanatosa u otmenoj umetnosti proze”

TVOJ MAGAZIN: Vaš izraz se kreće od diskretnog humora, preko ironije i apsurda, do satire. Preokreti koje stvarate su briljantni. Teme kojima se bavite su ljubav, smrt, književnost i umetnost, a najzastupljeniji motivi su snovi, muzika, životinje i mostovi. Jednostavnošću jezika i strukturom romana-mozaika, vešto pletete više narativnih niti koje se, obično, prepliću u završnoj priči. Koliko je hiljada iskucanih strana trebalo da biste se domogli svoje „čarobne spisateljske formule“? Kojim putevima se stiže do autentičnosti?

Najbolje pravolinijskim. Onima koji vode pravo od nadarenosti za umetnost proze. Onda nema mnogo vrludanja, krivudanja, meandriranja, traganja za ovim ili onim. Stižete tamo kuda ste se uputili bez mnoštva loših dela nastalih usput dok ste sticali i brusili svoj prozni glas…

TVOJ MAGAZIN: Moto koji ste istakli na svom sajtu opisuje stvaranje kao „pomirenje erosa i tanatosa kroz plemenitu umetnost pisanja fikcije“. Ako se dva suprotstavljena principa mogu pomiriti u dodiru sa papirom ili tastaturom, nije li, onda, moć pisanja veća nego što smo je svesni?

Malo se izgubio u dvostrukom prevodu smisao tog motoa. On je ovako glasio u izvornoj srpskoj verziji: ,,Izmirenje erosa i tanatosa u otmenoj umetnosti proze”. Posredi su dve velike teme radi kojih uopšte i pišemo prozu: biofilna i nekrofilna sila, eros i tanatos, ljubav i smrt.

Još nismo izmislili nijedan bolji način od proze da progovorimo o ovim kolosalnim odrednicama koje nas omeđuju kao ljudska bića.

U prozi nema niti je ikada bilo vunderkinda

TVOJ MAGAZIN: Nesebično otkrivate svoje navike kojih se pridržavate prilikom stvaralačkog procesa: teme ne birate svesno, već one, zapravo, nesvesno biraju Vas; zatim, kada pišete, ne mislite o tome da li će se napisano dopasti kritičarima, članovima žirija ili čitaocima, već da li ćete zadovoljiti najstrožeg čitaoca – samog sebe; takođe, nikada ne pišete u bilo koje doba dana ili noći, već ujutro, otprilike od 9.00 do podne; kucate sporo, jednim prstom i pišete bez naknadnih intervencija. Objašnjavajući kako funkcioniše Vaš stvaralački proces, napominjete da nema povlašćenog načina pisanja, već da bi svako, ko piše, trebalo da uspostavi svoju spisateljsku rutinu. Odstupate li, ponekad, od svojih navika ili je, ipak, stvaralački nagon sila koja rutinu pretvara u nasušnu potrebu?

Bio bih fanatik kada ne bih odstupao od uobičajenog načina rada, a fanatik, verujem, nisam. Jutarnji sam pisac naprosto stoga što mi je u to doba dana mozak najsvežiji, neuroni i sinapse najbolje rade. Ne pišem lako kad sam umoran, odnosno iz toga što mi pisanje ne ide lako zaključujem da sam umoran. Ovo postaje sve češći simptom kako zalazim u godine. Ali i tome sam našao leka: ako usred dana odspavam dubokim snom ne duže od pola sata (nešto čega bih kao mlađi nerazumno prezrivo klonio), povrati mi se svežina i sedam za kompjuter kao da je devet ujutro…

TVOJ MAGAZIN: Svoju prvu knjigu „Četvrti krug“ objavili ste u 45. godini. Izričiti ste u stavu da se prozaista ne postaje pre pedesete i da je malo pisaca koji su svoja najbolja dela napisali pre nego što su u ličnoj karti nanizali pola veka. Zašto do pisanja nema prečica, barem onih koje postoje u drugim umetnostima?

U prozi nema niti je ikada bilo vunderkinda. Pisca u najvećoj meri formira čitanje. Niko ko nije mnogo čitao nije postao veliki pisac. A čitanje ište vreme. Da biste pročitali ono najbolje od najboljeg u svetskoj književnosti – a to je minimum čitanja za ozbiljnog pisca – za to su vam potrebne ne godine nego decenije. Bar tri, kako sada stoje stvari, te otuda ta maksima da se pre pedesete ne može postati pisac…

TVOJ MAGAZIN: Ako se pisac postaje objavljenim delom, i to ne prvim, nego drugim, KO se, onda postaje nakon 22 prozna dela i 8 monografija u preko 200 izdanja?

Postaje se neko ko stiče pravo na nadu da nije živeo uzalud…

Od svih pisaca koje sam čitao ponešto sam naučio

TVOJ MAGAZIN: Renomirani svetski književni kritičari Vas nagrađuju epitetom „srpskog majstora fantastike“. Nazivaju Vas srpskim kandidatom za novog Borhesa. Porede Vas sa piscima kao što su Mihail Bulgakov, Franz Kafka i Stanislav Lem. Čuveni Majkl Dirda iz „Vašington posta“ se pita: „Zašto Zoran Živković nije poznatiji u svojoj zemlji? On poseduje maštovitu domišljatost i šarm sličan onome kod, recimo, Pola Ostera ili Itala Kalvina, sa delićima Kafke, Borhesa i Beketa“. Kao krunu, 2003. godine su Vam za knjigu „Biblioteka“ dodelili Svetsku nagradu za fantastiku, koja se, inače dodeljuje samo piscima sa engleskog govornog područja. Presedani su napravljeni zbog Murakamija, Ziskinda, Borhesa, Kiša i Vas. Našli ste se u odličnom društvu. Da li se neko od ovih imena nalazi na listi Vaših omiljenih pisaca?

Svi su oni veliki pisci, pa kako bi mogli da mi ne budu omiljeni? Dve male ispravke. Prvo, Dirda ne pita: „Zašto Zoran Živković nije poznatiji u svojoj zemlji?“ – nego: „Zašto Zoran Živković nije poznatiji u ovoj zemlji?“ Pod „ovom zemljom“ misli na SAD. Drugo, Kiš nije dobio Svetsku nagradu za fantastiku nego jednu nagradu američkog Pen centra…

TVOJ MAGAZIN: U svojoj knjizi o kreativnom pisanju „Pisac od gline“, koja je objavljena i na engleskom u izdanju renomiranog „Springera“, preporučili ste nam da čitamo Čehovljeva „Pravila za pisce početnike“ i tekst Jaroslava Hašeka pod nazivom „Kad sam počeo da pišem“. Od kojih ste se pisaca Vi učili pisanju?

Od svih pisaca koje sam čitao ponešto sam naučio. Od nekih sam stekao možda najvažniji nauk: kako ne treba da pišem…

TVOJ MAGAZIN: Da li se uvek držite principa da nikad ne objašnjavate svoja dela i ne raspravljate o svojoj fikciji?

Bespogovorno. Ako mi još išta ide na živce – u ovom životnom dobu kada imam znatno više razumevanja za ljudske slabosti nego dok sam bio mlađi – onda su to pisci koji su uvereni da bi sami bili najbolji tumači svojih dela…

Digitalizacija je samo promena ambalaže

TVOJ MAGAZIN: Uzevši u obzir da tek tri odsto populacije čita i da je u medijima knjiga skrajnuta, može li književnost u Srbiji, ipak, pobediti svoja dva najnovija snažna neprijatelja: izdavačku industriju i digitalizaciju?

Izdavačka industrija mnogo je zloćudniji neprijatelj knjige nego digitalizacija. Digitalizacija je samo promena ambalaže. Industrija knjige trijumf je novca i kiča nad umetnošću…

TVOJ MAGAZIN: Do penzionisanja ste predavali kreativno pisanje na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bili ste mentor umetničke proze generacijama studenata u periodu od 2007 do 2017. godine. Sa Vašim povlačenjem, penzionisan je i predmet koji ste predavali. Ukinute su, čak, i tradicionalne Letnje škole kreativnog pisanja koje su održavane pri Filološkom fakultetu u Beogradu i na Kolarcu. Ipak, i dalje imate elana da se bavite podučavanjem – nastavili ste da privatno, od kuće, radite sa tri grupe nadarenih pisaca. Da biste pomogli neafirmisanim piscima, oživeli ste i svoj nekadašnji Izdavački atelje „Polaris“, kako bi mladi pisci imali gde da objavljuju svoje prve knjige. Do sada je u ediciji KP ( Kreativno pisanje) objavljeno 14 naslova. Svojevremeno ste, takođe, pomogli da najbolji polaznici Škole kreativnog pisanja objave svoja dela preko Zavoda za udžbenike u okviru edicije Mladi glasovi. Na osnovu svog iskustva u radu sa mladim piscima, kakvu budućnost predviđate srpskoj književnosti?

Svetlu.