Dr Dejan Žujović: ,,Danas je heroj svako ko je sačuvao svoj obraz”

Kada sam se u martu, svega nekoliko dana pre proglašenja vanrednog stanja, zaputila na adresu Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, strepela sam za svoje zdravlje.

Neadekvatno lečena astma i neodgovarajuća terapija su mi znatno otežavale život. Informacije o nadolazećem virusu su me, nažalost, svrstavale u ugroženu kategoriju.

Lečeći se pre toga u tri kliničko-bolnička centra, jednom domu zdravlja i jednoj ambulanti, nisam polagala prevelike nade u doktora kod kog sam se zaputila.

Ipak, ulazak u ordinaciju doktora Dejana Žujovića, razuverio me je već na prvom koraku.

Odnekud su dopirali dobropoznati zvuci ,,Beogradskog Sindikata”. Doktor se u svojoj stolici njihao u ritmu muzike. Pomislila sam tada, smešeći se: ,,Ovo mora da je dobar znak”!

Pažljivo me je saslušao. Razumeli smo se u nekoliko rečenica. Posle dvadesetogodišnjeg astmatičarskog staža, saznala sam da nepravilno koristim pumpicu i prvi put dobila instrukcije kako bi trebalo da postupam.

Rizikujući da zvučim kao sa telešopa, reći ću: preporodila sam se!

Nova terapija i ljudski pristup učinili su da svoju hroničnu bolest držim pod kontrolom. Da sarađujem sa svojom drugaricom astmom. Da bez straha, ali oprezno, dočekujem epidemije i pandemije. Da živim punim plućima.

Kada je, sa prvih linija u borbi protiv virusa, dr Žujović istupio u javnost i ponudio nam drugačiju sliku srpskog zdravstva od one koju smo mogli videti na televizijskim kanalima, nije bilo razloga da mu ne verujem.

Sada, kada ga diskredituju pripisujući mu političke motive zarad kojih, navodno, istupa javno i kada omalovažavaju njegov rad zbog nekoliko tetovaža, molim vas za koji minut pažnje – doktor Dejan Žujović ima reč.

Ko je dr Dejan Žujović

Dr Dejan Žujović je pulmolog i načelnik Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.

On je, takođe, i rekonvalescent od virusa kovid-19. Sa svog radnog mesta u Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu poslat je u Kovid bolnicu Kliničko-bolničkog centra Dragiša Mišović. Tamo je zaražen koronom, sa kojom se uspešno izborio.

Upravo je dr Žujović pred domaću javnost stavio teme o kojima retko ko ima hrabrosti da progovori:

• Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji?
• Ko upravlja prirodnim resursima naše zemlje?
• Sa kakvim su se poteškoćama suočavali lekari i ostali zaposleni u zdravstvu za vreme epidemije?

Od skoro je i kolumnista portala NOVA.RS – njegovi tekstovi su među najčitanijima i najkomentarisanijima na sajtu.

On je Kraljevčanin u Beogradu.

Poštovalac je Beogradskog Sindikata.

Kroz intervju koji je pred vama, upoznaćete ga i kao humanistu.

Molim vas za koji minut pažnje – jer doktor Dejan Žujović ima reč.

Ljubav i poštovanje moraju da se šire

TVOJ MAGAZIN: Kada sam prvi put ušla kod Vas u ordinaciju, sa laptopa su se čuli stihovi ,,Beogradskog Sindikata”. Sada, kao kolumnista portala NOVA.RS, svoje tekstove naslovljavate ili započinjete stihovima svog omiljenog muzičkog sastava. Kakva ,,tajna veza” postoji između Vas i ,,Beogradskog Sindikata”?

Nema tajne veze već otvoreno poštovanje za rad ekipe koja do sada nije izneverila i ovom društvu uputila bar jednu pogrešnu poruku. Prvi koncert na koji sam odveo svoju stariju kćerku je bio njihov za odbranu Petog parkića na Lionu. Nezaboravan doživljaj! Tu ljubav sam i preneo na nju i na to sam jako ponosan. Za njen osamnaesti rođendan svi momci su sa po jednim stihom učestvovali u pravljenju rođendanske pesme. Redovno odlazim u njihovu radnju ,,Svim srcem” u Cara Duša i rado nosim njihove majce i bermude. Često častim i taksistu koji me dovozi bar jednom majcom.

Ljubav i poštovanje moraju da se šire.

TVOJ MAGAZIN: Otkud saradnja sa portalom NOVA.RS?

Iskreno, više i ne mogu da se setim. Verovatno nakon nekih ličnih preporuka. Sve je krenulo sa par intervjua, a onda sam dao predlog da mi pruže šansu da objavim par kolumni.

Ispostavilo se da mi ta kratka forma ide od ruke i nastavićemo saradnju i dalje.

Kada od doktora postanete pacijent

TVOJ MAGAZIN: Iskoračili ste iz svoje profesije time što govorite o temama o kojima retko ko progovara. U toku vanrednog stanja, prvi ste upozorili javnost da lekari, praktično, imaju zabranu obraćanja medijima. Zatim ste ukazivali na nedostatke našeg zdravstevnog sistema i predviđali probleme sa kojima smo se suočavali u epidemiji. Sa svog radnog mesta u ,,Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu” poslati ste u Kovid bolnicu ,,Kliničko-bolničkog centra Dragiša Mišović”. Tamo ste zaraženi koronom, sa kojom ste se uspešno izborili. Kako Vam je pala izolacija?

Nisam bio previše zabrinut za sebe, ali sam dosta brinuo za svoju desetomesečnu devojčicu i suprugu. Potpuno je čudan osećaj kada se jednog trenutka obrnu uloge i od doktora postanete pacijent. Sam boravak u bolnici su mi puno olakšali preljubazni zaposleni u KBC Dragiša Mišović, i na tome sam im zahvalan do kraja života. Kao i prijateljima i familiji koji su svakoga dana pružali ohrabrenje i ljubav.

TVOJ MAGAZIN: Pored žrtava koje ste podneli, radeći svoj posao i ugrožavajući svoje zdravlje, morali ste se suočiti i sa optužbama da za svoje istupanje imate političke motive, a nadređeni su se ograđivali od vaših tvrdnji. Da li su Vam vaša javna ispoljavanja donela probleme?

Mnogi ljudi oko mene su pod većom tenzijom od mene. Nikoga ne okrivljujem za svoje razboljevanje, ali i ne dozvoljavam epidemiolozima da vređaju moje obolele kolege i mene, objašnjavajući to što nam se dogodilo našom nestručnošću. Vidite, sva lična zaštitna oprema koju vi koristite na odeljenju ovog tipa neće vas apsolutno zaštiti od mogućeg zaražavanja. Ona će vas zaštititi u 95% situacija, ali uvek postoji 5% šansi za neželjenim događajem.

Istupiti i reći činjenice ne može da se objašnjava političkim motivima. A najsmešnije je kada vas političar optužuje da imate političke motive.

Reći da zaštitna oprema nedostaje nije politička izjava već odraz brige za sudbinu lekara i sestara u ovoj državi. Kada kolega Kon na televiziji kaže da opreme nije bilo, ali se reklo da je ima dovoljno, jer je tako najbolje, pažljivi slušalac shvata da su brojne moje kolege i drugi zaposleni u zdravstvu svesno istureni, rizikujući svoje živote i živote svojih porodica.

I ko se onda bavi politikom? Zašto je to tako rađeno? Da Ana Brnabić nema zrno graška ispod devet dušeka? Ili je život anonimnog doktora u Ćupriji zrno graška?

Ljudi se plaše jer ovde nema dijaloga pojedinca i sistema

TVOJ MAGAZIN: U jednom intervjuu ste izjavili: ,,Zašto bi bio problem  da doktor otvori usta i nešto kaže”? Nadovezala bih se na Vašu izjavu pitanjem: Da li je, u situaciji koja nas je zadesila, iko pozvaniji da govori više od doktora? Zašto se, ipak, doktorski glas ne čuje?

Ja ne mogu da analiziram ponašanje svojih kolega. Mogu samo da objasnim svoje motive. Većina mojih kolega su mirni, porodični ljudi koji izbegavaju javna istupanja. Ima tu i straha od posledica, naravno.

TVOJ MAGAZIN: Jeste li Vi, jednostavno, hrabriji od ostalih svojih kolega? Da li je istupanje stvar integriteta, karaktera, ili temperamenta? Na koji način biste ohrabrili kolege i čitaoce da svoje strahove, zbog kojih ćute, zamene hrabrošću koja, neminovno, dovodi do lične, a potom, i do kolektivne promene?

Nemam nameru da bilo koga hrabrim. Imali smo četrdeset, pedeset, šezdeset godina da izgradimo sebe kao stručnjake, ali i kao ljude. Da naučimo da poštujemo sebe, svoja stručna dostignuća, ali i da branimo svoje najbliže, svoje porodice.

Moj karakter i moj temperament su odraz mog vaspitanja, mog genetskog nasleđa, ali i življenja poslednjih trideset godina u ovoj zemlji. Ja i dalje ne mogu da objasnim svojoj majci da se ne plašim posledica.

Ljudi se plaše jer ovde nema dijaloga pojedinca i sistema. Sistemu, sili, mnogo je lakše da pusti svoje besne pse, tabloide i udbaše, da kopaju po vašim kantama za smeće, prisluškuju telefon, uđu u vaš mejl nalog i  naruže vas pred celom nacijom. Nakon toga ide gomila nevažnih i lažnih vesti koji obesmišljavaju vaš demantij, jer se više niko ničega ne seća, ali svi znaju da ste hulja.

Ali mi imamo samo ovaj jedan život. Mi se nikada više nećemo ponoviti ovakvi kakvi jesmo i što jesmo. Glupo je plašiti se i ne boriti se.

To kako oni reaguju na svaku kritiku pokazuje da se i više plaše od nas. Nije to armirani beton ispred nas nego slamnato strašilo.

TVOJ MAGAZIN: Na društvenim mrežama kruže informacije da će mladi ljudi koji su volonirali u zdravstvenim insitucijama, a potom u jeku epidemije bili pozivani da budu na prvim linijama i kojima su obećani ugovori o zaposlenju na neodređeno vreme, sada, kada je kriza prošla, biti otpušteni. O tome se u javnosti ne govori, već samo spekuliše. Imate li Vi informacije o tome?

Na žalost, nemam informacije koje se tiču te problematike, ali se ne bih iznenadio da je istinita. Samo uporedite broj lekara na 100.000 stanovnika u našoj zemlji sa evropskim prosekom. Godine neuključivanja mladih kolega, i njihovog usavršavanja, će se obiti o glavu našem zdravstvenom sistemu. Kao i hroničan odlazak lekara i sestara u zemlje sa boljim uslovima.

Heroji su svi dobri ljudi

TVOJ MAGAZIN: Ko danas zaslužuje da ponese titulu heroja u Srbiji? Zašto su, uostalom, heroji ,,diskretni junaci”? Mogli bi biti malo glasniji, zar ne?!

Diskretni heroji ste vi, vaše komšije, vaši prijatelji, vaši rođaci, koji se svakoga dana bore, a čija imena se nikada neće pojaviti u imaginarijumu prvih desetak kanala na vašem daljinskom upravljaču. Heroji su svi dobri ljudi u mom kraju, prodavci, frizeri, taksisti, koji uprkos svemu ostaju topli, pošteni i dobri ljudi. Danas je heroj svako ko je sačuvao svoj obraz, svoju čast, jer nije ušao u autobus radi sendviča, svako ko nije stao ispred sudnice i vređao svog komšiju, ko nije pristao da cinkari, opanjkava, potkazuje… 

Svi ovi dobri ljudi bi mogli da budu glasniji, ali gde?

Na kojoj nacionalnoj televiziji možete da zamislite tako nešto? Na ulici? Predvođeni istrošenim, bezidejnim likovima? Ovi diskretni heroji zaslužuju da sami iznedre jednu novu energiju, nova lica, pristojne i obrazovane Srbije, koja mora da počisti ovu korumpiranu i do srži pokvarenu političku garnituru.

TVOJ MAGAZIN: Psihologija prepoznaje Daning – Krugerov efekat kao sklonost onih koji nemaju dovoljno veština i znanja da sebe precenjuju i ispoljavaju visoko samopouzdanje. Takođe, ovaj efekat podrazumeva i sklonost veštih i učenih osoba da se potcenjuju i povlače. Kao razjašnjenje nam se nudi jednostavan mehanizam – učeni su svesni svojih ograničenja, pa se povlače, dok su oni bez znanja nesvesni svojih nedostataka, pa se nameću. Čini se da je 21. vek doba Daning – Krugerovog efekta. Vi ste ovaj fenomen objasnili rečima: ,,U susretu pristojne osobe sa bitangom, pristojan čovek nema nikakve šanse”. Koji su razlozi društva da pravi kompromise sa svojim najgorim pojedincima?

Ne pravi društvo nikakve kompromise. Ono se odriče svojih prava i svojih sloboda i samim tim u stalnom je gubitku. Kompromis bi značio sporazumnu podelu tih stvari. Ovde imate organizivano otimanje svih životnih resursa, zemlje, vode i vazduha, i društvo koje ne sme i ne zna da odgovori na to.

Tu i tamo se pojavljuju pojedinci, kao što su ljudi iza pokreta ,,Zaštitimo vode Stare planine”, koji imaju hrabrosti da se suprostave. Ali koji procenat našeg društva zna za njih? Sigurno ih je manje od poznavaoca nekog kriminalca ili prostitutke. Ovo je model laburista Tonija Blera koji je imao katastrofalne rezultate u Britaniji, a doslovno se preslikava ovde.

Sistematsko zaglupljivanje, uništavanje prosvete, javnog zdravstva, rasprodaja resursa… Problem je što nemate lica koja bi jasno artikulisala ove probleme na političkoj sceni.

Kada čujem reč patriotizam, odmah proveravam gde mi je novčanik

TVOJ MAGAZIN: Kojim bi imenom trebalo zvati stručnjaka koji je imao priliku da ode u neki bolji život, ali je ostao tu gde je rođen; koji je svoju stručnost dokazivao i u ratu i u miru; i koji sa ponosom tvrdi: ,,Možda ja ne volim DRŽAVU Srbiju, ali mnogo volim ZEMLJU Srbiju – ljude koji je čine”!? Da li je rodoljub ( patriota) prava reč? Kajete li se danas zbog svojih izbora? 

Kada čujem reč patriotizam, odmah proveravam gde mi je novčanik. Državu Srbiju definitivno ne volim. Ova lepa zemlja zaslužuje vaspitane, obrazovane ljude koji bi je predstavljali. Umesto Dačića uzmite bilo kog studenta sa Filološkog – manje bi blamirao ovu zemlju.

Da odem, mogao sam više puta. Porodični i emotivni razlozi su me uvek kočili. Izgledalo mi je kao da mi je neko blizak bolestan, a ja se ne obazirem i odlazim. Što kaže ,,Zabranjeno pušenje”: ,,kada je ptici u lošoj formi drug, tada ni ona ne leti na jug”.

Nemam potrebu za dignutom kragnom i gordim stavom

TVOJ MAGAZIN: Vaš pristup pacijentu je nesvakidašnji – za razliku od onog ustaljenog u srpskom zdravstvu, koji funkcioniše po principu ,,uđeš u ordinaciju – sedneš – ništa ne razumeš – za minut izađeš”, Vi svojim pacijentima pristupate bratski. Pozivajući se na naslove Vaših kolumni, da li se i u životu i u poslu vodite parolama ,,Moja braća” i ,,Za sve moje ljude”?

Studije medicine vam daju osnovne smernice za dijagnostiku i terapiju. Ono što vas fakultet ne uči je kako da komunicirate sa pacijentom. Ovaj posao zahteva i altruizam, da volite ljude. Ni to se ne uči u školi i mnogi padaju na tom ispitu. Nikada nisam robovao formi. Davnih dana sam shvatio da neposredan pristup i ruka na ramenu daju mnogo bolje rezultate nego povlađivanje egu. 

Sa druge strane, nije život za tri dana.

Možda me sudbina jednom baci na trotoar, a pružena ruka bude rezultat moje nekadašnje blagosti.

Nemam nikakve ego-tripove vezane za posao kojim se bavim. Nemam potrebu za dignutom kragnom i gordim stavom. Ja možda dobro radim svoj posao, ali i taj čovek ispred mene ima veštine koje su meni nedokučive. Nisam dobar inženjer, stolar, mehaničar, ribolovac, fudbaler, plesač…. Razumete poentu?

Moje okruženje ne mogu da budu ,,rijaliti Srbi”

TVOJ MAGAZIN: Osim što ste emotivni prema narodu kom pripadate, često ste i izuzetno kritični prema njemu. Mi smo, po Vašem mišljenju, potomci ,,vezivača pertli” – onih kojih su, kada je trebalo ići u boj, govorili: ,,Sad’ ću ja, samo pertle da vežem…” Pitate se da li smo postali ,,Farma Srbi”, ,,Parovi Srbi” ili ,,Zadruga Srbi”? Ukazujete na moralni pad koji se ogleda u punim prodavnicama, ali praznim dušama i glavama. Opominjete nas da nismo ovce i da nam, stoga, ne treba vođa, već sistem. Zamera li Vam vaš narod na gorkoj istini koja se ne može ublažiti slatkim rečima?

Vidite, moja startna životna pozicija nije bila 0, već -1000. Tokom svog života sigurno mi je bilo lakše da kažem ,,ne mogu” ili ,,teško mi je” i da odustanem. Uvek sam stiskao zube i nastavljao.  Kritički sve posmatram oko sebe i donosim zaključke nakon mnogo razmišljanja.

Danas funkcioniše potpuna debilizacija našeg društva. Da li imate neku naučnu emisiju za mlade na nacionalnim kanalima? I mladi i stari se bave Kristijanom i Tijanom Ajfon. Ljudi, zar je moguće da ste dotle došli? Oni prethodni su krivi? Ma ne zanima me – i njih bi na smetlište istorije zbog toga. Vrhunac obrazovne funkcije RTS-a je repriza Boljeg života. Mi već imamo problem sa generacijom od 2000. pa na dalje. Ovaj grad je pun mrštavaca koji su se nafurali ,,Južnim vetrom”. A vrana sa zemlje u dupe da ih kljune (prim.aut. stihovi Beogradskog Sindikata).

Da li mi neko zamera na ovim rečima? Pa ne znam. Onaj ko bi mi zamerao sigurno mi neće biti prijatelj. Moje okruženje ne mogu da budu rijaliti Srbi.

TVOJ MAGAZIN: Kroz svoje kolumne pokazujete izuzetno poznavanje istorijskih činjenica i političkih prilika iz prošlosti naše zemlje. Govoreći nam o našim ,,minulim vremenima”, ohrabrujete nas da smo mnogo pametniji od toga kakve su nam svakodnevne sudbine. Ističete da nismo zaslužili sve ono što nam se dešavalo. Da li su Srbi, zapravo, ikada imali vlast kakvu zaslužuju?

Srbi su, kao i svaki drugi narod, uvek imali vlast kakvu zaslužuju.  Ova vlast je idealna za prosečnog Srbina.  Duboko verujem da je Zoran Đinđić bio istorijska anomalija. Ujutru, kada se prosečan građanin gledao u ogledalo, shvatio je da ga ništa ne razume, da nije njegov. I tako je završio.

Danas je svoj na svome. Kada čuje psovku, dranje, dramu, on to oseća kao svoje, toplo mu je oko srca. Ovo će da traje do totalnog kolapsa, ali nemam utisak da će i tada biti shvaćeno sve na pravi način. I onda se vraćamo na pristojnog i bitangu, negde u kafani. Pristojan mora da shvati da ovo nije balet, i da baletanke i helanke ne pomažu kada ovaj umesto krampona ima eksere. Pristojan mora da zaboravi na moguće posledice.

Ljudi su prepoznali emociju i ideju

TVOJ MAGAZIN: Na kraju, pozvali ste nas da pomognemo ljudima koji su bez posla ostali zbog svoje hrabrosti. Otvorili ste račune solidarnosti koji će se, za početak, dok ne osnujete zvaničnu fondaciju, voditi na Vaše ime. Na svom fejsbuk profilu transparentno objavljujete koliko je sredstava prikupljeno. Do sada, skupljeno je 76.400 dinara na dinarskom i 460 evra na deviznom računu. Dali ste svoju reč da ćete novac lično uručiti onima kojima je namenjen – Aleksandru Obradoviću, uzbunjivaču iz valjevskog ,,Krušika”, kao i otpuštenim niškim policajcima i profesorkama iz Bele Crkve. Da li ste zadovoljni odzivom građana na Vašu inicijativu? U kom smeru će Vaša akcija dalje ići?

Cela stvar je krenula sa kolumnom ,,Za sve moje ljude”, i nakon otvaranja tih računa, dobri ljudi su mi objasnili neophodnost osnivanja organizacije koja bi se time bavila.

Ovih dana je u toku registacija humanitarne organizacije ,,Za sve moje ljude”.

Sva prikupljena sredstva će biti prebačena na račun organizacije i biće uplaćivana na tekuće račune navedenih osoba.

Celu stvar sam pokrenuo iz jednog osećaja nepravde. Svi smo pratili sudbine tih ljudi kroz medije, bili su sjajne udarne vesti, a onda se na njih zaboravilo. E, to neću da zaboravim ovim lošim alternativama čoveka koji će biti citiran u UN. Pa šta ja da očekujem? Vi?

Količina prikupljenog novca još uvek nije dovoljna za sve planirane, ali i nismo imali neku širu promociju akcije, osim na NovaS i preko Facebooka.

U planu je obezbeđivanje SMS broja i bolja medijska prezentacija organizacije. Kakva je finansijska situacija u društvu, prezadovoljan sam odzivom. Ljudi su prepoznali emociju i ideju i u velikom broju je podržali, svako prema svojim mogućnostima.

Svima njima veliko hvala!