Prosveta u vanrednom stanju – škola odavno više nije samo kreda i tabla!

Oni nisu na prvim linijama u borbi protiv virusa, ali su profesija koja je, zahvaljujući epidemiji, doživela najveću transformaciju u radu.

Vanredno stanje nije uvedeno samo u državu, već i u domove prosvetnih radnika.

Ovim tekstom želimo da na sveobuhvatan način javnost upoznamo sa obavezama jednog nastavnika u vanrednim okolnostima.

Tvoj Magazin je razgovarao sa jednom od njih, nastavnicom koja u tri beogradske prigradske škole predaje fiziku i hemiju.

Kako izgleda uobičajni dan jednog nastavnika u vanrednom stanju?

Možeš li da zamisliš kako izgleda uobičajeni dan jednog nastavnika u vanrednom stanju?

Potrudili smo se da saznamo kako se oni koji nam uče decu snalaze u novonastalim okolnostima.

Prenosimo ti informacije iz prve ruke – do njih smo došli u razgovoru sa jednom od nastavnica:

,,Od kako je proglašeno vanredno stanje, moj radni dan počinje u 8 sati ujutru, kao što je i nekada, s tim što se završava tek kasno uveče. Na spavanje idem tek iza ponoći. Moja kćerka je učenik petog razreda osnovne škole, a suprug je, takođe, prosvetni radnik. On predaje u srednjoj školi stručne predmete iz oblasti računarstva. Pored toga, u školi u kojoj radi, on vodi i kompletnu tehničku i logističku podršku.”

,,Ujutru, dok moja kćerka prati nastavu na kanalu RTS3, mene na vajberu ili mejlu već čeka barem dvadeset raznoraznih poruka. Dok pijem kafu i doručkujem, odgovaram na poruke i pravim planove za naredne dane, pokušavajući za to vreme da uključim veš – mašinu, operem sudove i isplaniram nabavku namirnica, u koju idemo muž ili ja na svakih dva do tri dana. Dok na onlajn platformi komuniciram sa učenicima, istovremeno nalazim snage i vremena da svom detetu pomognem oko domaćeg. U međuvremenu, pristiglo mi je još bezbroj poruka i poziva.”

,,Tu je već došlo i vreme za večeru, posle koje se muž i ja utrkujemo ko će pre stići do računara. Sreća naša, pa kćerka ima sopstveni.”

Ovako otprilike izgleda uobičajeni dan jednog prosvetnog radnika:

,,Na sve ovo, treba imati u vidu i da nam na svaka dva sata pristižu razni dopisi i obaveštenja iz Ministarstva prosvete, koje moramo pažljivo proučiti. Takođe, dešavalo se da u gradu bude nestašica vode ili da nestane struje. Ne smem ni da pomislim kako je u kućama gde ima više dece školskog uzrasta ili studenata, a pritom, nisu svi u prilici da imaju nekoliko računara.”

Koliko aplikacija i programa koristi jedan nastavnik svakodnevno?

Dakle, vanredno stanje zahteva da prosvetni radnik bude nastavnik, pedagog, psiholog, roditelj, kuvar, IT stručnjak, radnik u kol centru i još mnogo toga – iz jedne sobe, bez jasno razdvojenih granica i bez prethodne pripreme.

Da bismo približili kompleksnost zadatka koji je stavljen pred njih, pokušaćemo da pobrojimo neke od programa i aplikacija koje oni koriste u onlajn nastavi – i to samo one najosnovnije:

• Platforma Moja škola
• Platforma RTS planeta
• Viber
• Mejl
• Gugl učionice
• E – učionice
• Zoom
• Edmodo
• Moodle
• Mikrosoft teams

,,Za sve platforme koje koristimo smo dobili dozvolu od Ministarstva. Za korišćenje nekih od ovih platformi su bile organizovane i onlajn obuke. Takođe, učenike upućujemo i na razne edukativne sajtove. Na društvenim mrežama postoje različite nastavničke grupe gde se razmenjuju materijali koji se mogu koristiti u nastavi, kao što su kvizovi ili zanimljive prezentacije.”

,,Koristimo sve one aplikacije i programe koji mogu da nam olakšaju rad u ovakvim uslovima, dok od tehničkih uređaja koristimo sve raspoložive, odnosno ko šta ima. “

Sa koliko osoba dnevno komunicira jedan nastavnik?

,,Ja trenutno komuniciram sa 230 učenika. Ako uračunamo razredne starešine i ostale predmetne nastavnike, kao i roditelje, ali i moje dete i njene nastavnike, svakodnevno komuniciram sa 270 ljudi.

Ukoliko je nastavnik, pritom, i razredni starešina, on mora da koordinira između učenika, predmetnih nastavnika, roditelja, da prati da li učenici pišu domaće, da odgovara na njihova pitanja. Za ovih deset dana više sam održala časova odeljenske zajednice, jer sam učenicima dostupna 10 sati, nego za svih 18 godina rada.”

,,Potrebno je naglasiti da je u ovakvim okolnostima neophodna i intenzivna komunikacija sa roditeljima.

Sa njima imam odličnu saradnju – na raspolaganju sam im u toku dana bez ograničenja vremena, ali su oni, za sada, uviđavni.”

,,U svakodnevnoj komunikaciji učestvuju i pedagozi i psiholozi, jer bez njih obrazovni sistem ne bi mogao da funkcioniše. Na vezi smo i sa direktorima škola, jer su oni odgovorna lica koja organizuju rad škole, nas zaposlene i naša zaduženja. U vanrednim okolnostima, direktori nam prosleđuju obaveštenja od školske uprave i šalju nam povratne informacije o radu. Oni daju podršku nastavnicima i razrednim starešinama u celokupnoj situaciji. Takođe, zaduženi su i da nastavnicima koji nemaju uređaje potrebne za rad omoguće da ih na revers uzmu i uključe se u nastavni proces.”

Da li su nastavnici i učenici tehnički opremljeni i digitalno pismeni da se snađu u ovakvim situacijama?

,,Većina dece ima internet i računare, ili, barem, pametne telefone. Postoji preporuka da se učenicima, koji ne mogu da prate nastavu onlajn, dostavi štampani materijal jednom nedeljno, po dogovoru sa direktorom ili pedagogom, u zavisnosti ko dežura u školi. Na sreću, ja takvih učenika nemam. Učenici, zaista, jesu digitalno pismeni, jer nove generacije već od petog osnovne imaju predmet računarstvo i informatika.“

,,Starije kolege, koje ne mogu da se snađu, najčešće pitaju one mlađe za pomoć.“

,,Zbog uvođenja elektronskih dnevnika u većinu škola, nastavnici su prošli određene obuke, tako da imaju osnove digitalne pismenosti”, tvrdi naša sagovornica.

Da li je izvodljivo istovremeno raditi sa učenicima i ispunjavati sve zahteve i uputstva Ministarstva prosvete?

,,Nama nastavnicima rad sa učenicima je najmanji problem, uostalom, za to smo se i školovali. Ipak, u redovnom stanju postoji plan rada koji nije kompatibilan sa novim procesom nastave. Ja trenutno radim po 8 programa iz dva predmeta. Dešava se da za dva dana pročitam po 175 učeničkih mejlova i da svakom obrazlažem odgovore.”

,,Postavlja se pitanje šta su proriteti u novonastaloj situaciji:

Da li da se po svaku cenu ispoštuju plan i program rada ili da se očuvaju fizičko i mentalno zdravlje učenika i nastavnog kadra?”

,,Nažalost, nadležni nemaju vremena da se bave našim porodičnim situacijama. I mi, nastavnici, imamo obavezu prema starim roditeljima, svojoj deci, a dešava se da su nam supružnici zdravstveni radnici ili da su našim učenicima roditelji zaposleni u zdravstvu. Mnogo je takvih situacija…”

,,Od silnog dopisivanja sopstveno dete ne vidim.”

Poznato je da su nastavnici ranije bili obavezni da predaju svoje godišnje i mesečne planove rada:

,,Sada nam Ministarstvo šalje obrasce na nedeljnom nivou u koje evidentiramo: planirane časove, platformu rada, pokrivenost učenika, plan zadataka i njihove odgovore… Dakle, šaljemo ih nedeljno.”

Iz reči naše sagovornice možemo zaključiti: iako su i gradivo i program prilagođeni novonastaloj situaciji na taj način što se baziraju na ponavljanju i utvrđivanju, dinamika rada je stresna.

Uputstva i dopisi iz Ministarstva, kojima se uređuju promene u radu, izazivaju zbunjujuće reakcije kod dece, pa su nastavnički telefoni usijani.

Da li su đaci pretrpani informacijama, a nastavnici opterećeni obavezama?

Nastavnica nam objašnjava da, za sada, učenici dobijaju samo formativnu ocenu za svoje zalaganje. Broj odgovaranja na zadate aktivnosti utiče na sumativnu ocenu:

,,U redovnoj nastavi deca nemaju domaće zadatke svaki dan. Da bi što revnosnije odgovorili novim očekivanjima, pojedine kolege se prosto utrkuju ko će više obaveza da postavi pred učenike. Roditelji mogu đacima biti samo ispomoć, jer nisu obučeni da rešavaju zadatke i predaju gradivo.”

Ipak, naglašava naša sagovornica, većina nastavnika domaće zadatke daje jednom nedeljno, tek kad učenici odslušaju predavanja. Akcenat se stavlja na predmete koji se polažu za završni ispit u osnovnoj školi, a u srednjoj na stručne predmete.

Takođe, Ministarstvo najavljuje maturu, jer ona zakonski može biti pomerena, ali bi trebalo da se održi. Za sada se samo redovna nastava odvija – bez dopunskih, dodatnih i ostalih sekcija. U planu je i probni prijemni organizovan onlajn preko platforme.

Može li se, posle izolacije, nastava vratiti na staro?

Možda je uputnije postaviti pitanja: Da li bi trebalo da se vrati na staro? Ima li smisla da sve ostane isto kao što je i bilo?

,,Mišljenja sam da se redovna nastava u školu mora vratiti.

Mesto nastavnika i đaka je u školi.

Škola odavno više nije samo kreda i tabla.”

Nastavnici već koriste e – učionicu, razne onlajn platforme i pišu blogove za učenike. Takođe, održavaju i javne časove koji su otvoreni za medije i roditelje.

Slažu se u zaključku da je onlajn vid nastave dobar kao dodatna pomoć pri izvođenju redovne nastave. Ipak, kod učenika koji nešto uče prvi put ovakav vid nastave nema učinak.

Šta nam poručuju nastavnici?

Naša sagovornica ima poruku za Ministarstvo prosvete, ali i za sve nas:

• Ne može se biti istovremeno na 10 različitih platformi!
• Nisu ni svi učenici ni svi nastavnici dovoljno obučeni za promene!
• Zatrpani smo pisanjem papira u digitalnoj formi!
• Više smo administrativni radnici, nego nastavnici!
• Pitajte nas za mišljenje – imamo iskustvo iz kog se mogu izroditi korisne ideje!
• Omogućite nam sistem koji će moći da podrži promene!

,,Molim Vas, pustite nas da radimo svoj posao – bez pritisaka, tenzija, ucena, raspisa, dopisa i moranja!

Mora li da se na svaki dopis odgovori sad i odmah?

Ne mora se ništa, osim da se sačuvamo u ovom trenutku kada je ceo svet stao.”

Tvoj Magazin želi da uputi podršku našim prosvetnim radnicima i da im zahvali na predanom radu!

Hvala i našoj sagovornici koja je podelila svoja iskustva i pomogla nam da bolje razumemo položaj prosvetnih radnika u Srbiji u vanrednom stanju. Iako je ovo samo jedno mišljenje, verujemo da, umnogome, oslikava stav čitave profesije.

U vazduhu ostaju da lebde pitanja na čije ćemo odgovore morati da sačekamo:

Da li ćemo, svi zajedno, kao društvo, položiliti ili pasti ispit?

Da li je ovo početak dugoiščekivane promene u obrazovnom sistemu?

Vreme će pokazati!